ekovaruza

O putevima mašte, fikcije, između nadanja i stvaranja

Category

Moji tekstovi

Svaki čarobnjak bar jednom biva obmanut sopstvenim trikom

Ovde sam od poslednjeg vraćanja na policu i skupljam prašinu, šta bih drugo radio.  Listovi su mi požuteli i iskrzali se jer oni koji me “čitaju” ne pokazuju baš veliko interesovanje za mene. Bacaju me sa stola na klupu, otvaraju… Continue Reading →

Orfejev dvojnik i sedam mrtvih pesnika

Pre skoro 60 godina srpska poezija je napokon dobila izmirenu neosimbolističku i nadrealističku poetiku u zbirci pesama “Uzalud je budim” (1957) , Branka Miljkovića, ili barem njen pokušaj, koji je dalje nastavljen i završen u ostalim zbirkama. Za Miljkovića je… Continue Reading →

Jezik i standardni jezik

Jezik je prvi put kao autonoman predmet istraživanja lingvistike definisao tvorac strukturalizma, Švajcarac, Ferdinand de Sosir (1857-1913) – “Jezik je sistem znakova koji služi za sporazumevanje.”

Zlatni vez rodoljubivog tkanja

  Srpska srednjovekovna književnost predstavlja pravu riznicu dugovečne lepote i snage koja je oblikovana mudrim pečatima srpskih srednjovekovnih vladara, a ne tako retko i monaha i monahinja. Umetnost i snaga u takvim delima ogleda se u jednostavnosti i krotkim i… Continue Reading →

Na sjajnom odlomku nebesnog mramora

  Pojavila se kao posebna pojava na pozornici srpske književnosti. Bila jedna od najznačajnijih žena u srpskoj poeziji. Anica Savić Rebac. Potpuno neopravnano zapostavljena od strane književne kritike. Bačena u zaborav. Njena poezija i njen život su se tako preplitali i dopunjavali… Continue Reading →

Tragovima Umberta Eka

Godinu dana nakon smrti jednog od najvećih intelektualaca 21.veka, našeg savremenika i pisca neobičnog talenta i dara,  onog posle čijeg imena i prezimena sledi zapeta pa poduže nabrajanje jer ga je njegova svestranost i interesovanje vodilo i pisanju romana, kritika,… Continue Reading →

Crveno-crni svet rasutih maslačaka

Njihovi su pogledi stalno bili upereni u nebo..Samo oni nikad nisu uspevali da sagledaju njegovo plavetnilo i prostranstvo..U njihovim očima nebo je verovatno bilo užarena masa nesagledivih razmera koja se ustremila na njih sve i pretila da tom užarenom lavom… Continue Reading →

“Ne, to ja nisam!”

Više nije bila ni tužna ni mirna.. Nije se ni pitala ko je više ili manje kriv.. i kada je prestala da bude srećna..ako je to ikada i bila.. Ponekad se možda pitala da li je trebalo da mrzi Don… Continue Reading →

Želje-najviše volim one koje prevaziđem

  Još otkad je čovek počeo da spoznaje sebe, svoju prirodu i karakter, negde je između svih tih pojavnih svetova spoznao i moć želje. Želju je definisao na najviše mogućih načina, u pomoć pri definiciji priskakale su književnost, filozofija i… Continue Reading →

Čija je to reč završna..?

Držala bi uvek šolju sa vodom i kocku šećera kada bi predosetila da će je sustići vrtoglavica i znojenje dlanova.  Zatim je usledilo lupanje srca i sve kraći dah..A sve to je najavljivano  dugim opsesivnim brigama i mislima, koje su… Continue Reading →

© 2019 ekovaruza — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑