“Neka tvoja reč bude skupa!” Ne mogu da se setim gde i od koga sam ovu rečenicu prvi put čula, ali sada znam od koga je vrlo često čujem, i zapravo to je ono što je jedino bitno. Koliko puta i od koga čuješ sve … Continue readingSkupe reči
Crna i bela su samo dve boje. Dve boje koje se mogu razlikovati samo na papiru, ne i u životu. Život uvek ismeje i negira ovu podelu prema svojim pravilima. Aristotel nas je sve dobro prevario. Negde gde je siva neprimetno ustupila mesto modrobeloj sunčevi … Continue readingCrno- beli svet i sve njegove (šarene) laže
“Jesam li ti ikada pričao koliko može da bude strašno onda kada više ne budeš mogao da osetiš strah.. kada se nešto prelomi. nešto što se dugo gasilo i onda nekako..” Isprekidanu rečenicu na kojoj je na kraju trebalo da stoji znak pitanja prekinuo je … Continue readingBezdno
Ima nešto otužno u “sve će doći na svoje” .. Odakle nama uopšte ideja da “sve” zna šta mu je “svoje” i da tamo želi da dođe. U našim pretpostavkama se uspavao besmisao koji izgleda i ne želi da se budi. Poželimo eto tako da … Continue reading“Sve će doći na svoje..”
Sećam se jasno iako je davno bilo kada sam belutke nosio u džepovima..Retko kad su me žuljali i opominjali.. Zastajali bismo, odustajali, težak nam je teret bio.. Svakom svoj.. Nosili smo nadu u dva zašivena džepa. Odlazili kada bi nam dosadio krug. Retko kad zastajali … Continue readingOnoj kojoj više ne dolazim
Kažem ti, ispod svilenkaste blage površine lepote i očaja skriveno je licemerje i lukavstvo, dvostruki aršini, dvoličnost, troličnost, stoličnost.. Zbilja koliko li lica ima čovek? Ispod svih tih maski, da li bar znaš koju tačno da zavoliš ? Koja bude najbolja u prevarama i obmanjivanju.. … Continue readingKako da volim ljude?
Jedva da su za njega i znali da postoji, samo se jednog dana stvorio kod njih na ostrvu kao neki putnik sa dalekog neba i uneo im malo svežine i mladosti u sumornu i jednoličnu svakodnevicu. Opčinjeni njegovom mladošću, lepotom, a i sigurnošću u sebe, … Continue readingDa li da umre stari mandarin?
Nekada je najteže objasniti ono što je tako jednostavno i očigledno. Ono što se u velikoj meri se kosi sa logikom, a u zavadi je i sa smislom. Ono što je logično, nema uvek smisao i obrnuto. Čovek uvek u manjoj ili većoj meri upada … Continue readingStradanje Velikog inkvizitora
Slušaj samo.. “Svuda su nas presretale gomile izgladnelih čupavih pasa..” Tužno ju je pogledala sa konstatovanjem da i dalje gleda samo u telefon, očekujuči željene notifikacije.. Onda bi se napravila da ništa od toga nije primetila pa bi malo glasnije ponovila “Svuda su nas presretale … Continue readingNaginjanje nad tuđom prazninom uvek zahteva oprez, kao i rukovanje sa nožem čak i kad je on od ružinog drveta