Dečiji svet je često obojen nekim, nama odraslima nevidljivim bojama. Često smo daltonisti u njihovom svetu boja i sadržaja. Njihove boje i sadržaji malo teže dopiru do nas ali ni to nije nemoguće ukoliko samo malo bolje otvorimo svoje srce. Dakle na momenat zaboravimo da … Continue readingLeptir čije srce je pobedilo
“Ti izgledaš srećno i to je tužno. Sreća je ogrtač crvene boje kome je postava iskidana, kad hoćemo njome da se ogrnemo sve raznese vetar i mi ostanemo zapleteni u te hladne rite za koje smo mislili da su tako tople.” G. Flober
“Jesam li ti ikada pričao koliko može da bude strašno onda kada više ne budeš mogao da osetiš strah.. kada se nešto prelomi. nešto što se dugo gasilo i onda nekako..” Isprekidanu rečenicu na kojoj je na kraju trebalo da stoji znak pitanja prekinuo je … Continue readingBezdno
Ima nešto otužno u “sve će doći na svoje” .. Odakle nama uopšte ideja da “sve” zna šta mu je “svoje” i da tamo želi da dođe. U našim pretpostavkama se uspavao besmisao koji izgleda i ne želi da se budi. Poželimo eto tako da … Continue reading“Sve će doći na svoje..”
Sećam se jasno iako je davno bilo kada sam belutke nosio u džepovima… Retko kad su me žuljali i opominjali. Zastajali bismo, odustajali, težak nam je teret bio. Svakom svoj. Nosili smo nadu u dva zašivena džepa. Odlazili kada bi nam dosadio krug. Retko kad … Continue readingOnoj kojoj više ne dolazim
Kažem ti, ispod svilenkaste blage površine lepote i očaja skriveno je licemerje i lukavstvo, dvostruki aršini, dvoličnost, troličnost, stoličnost… Zbilja koliko li lica ima čovek? Ispod svih tih maski, da li bar znaš koju tačno da zavoliš ? Koja bude najbolja u prevarama i obmanjivanju… … Continue readingKako da volim ljude?
Jedva da su za njega i znali da postoji, samo se jednog dana stvorio kod njih na ostrvu kao neki putnik sa dalekog neba i uneo im malo svežine i mladosti u sumornu i jednoličnu svakodnevicu. Opčinjeni njegovom mladošću, lepotom, a i sigurnošću u sebe, … Continue readingDa li da umre stari mandarin?
Nekada je najteže objasniti ono što je tako jednostavno i očigledno. Ono što se u velikoj meri se kosi sa logikom, a u zavadi je i sa smislom. Ono što je logično, nema uvek smisao i obrnuto. Čovek uvek u manjoj ili većoj meri upada … Continue readingStradanje Velikog inkvizitora
Dokle i odakle sežu granice zla i svireposti u čoveku? Da li je čovek svestan kada nosi i nanosi zlo sebi i drugima..? Nekada to nije jednostavno saznati.. Traganje i saznanje donose nemir i nespokoj, a krajnji rezultat nova razočaranja i nedoumice. „Kuća sećanja i … Continue readingDa li sećanje ili zaborav stoji na kapijama koje čuvaju čoveka? Kuća sećanja i zaborava- Filip David