Nekada je najteže objasniti ono što je tako jednostavno i očigledno. Ono što se u velikoj meri se kosi sa logikom, a u zavadi je i sa smislom. Ono što je logično, nema uvek smisao i obrnuto. Čovek uvek u manjoj ili većoj meri … Continue readingStradanje Velikog inkvizitora
Dokle i odakle sežu granice zla i svireposti u čoveku? Da li je čovek svestan kada nosi i nanosi zlo sebi i drugima..? Nekada to nije jednostavno saznati.. Traganje i saznanje donose nemir i nespokoj, a krajnji rezultat nova razočaranja i nedoumice. „Kuća sećanja i … Continue readingDa li sećanje ili zaborav stoji na kapijama koje čuvaju čoveka? Kuća sećanja i zaborava- Filip David
Ljudska duša kao merna jedinica za sreću, tugu, radost, bol. Nekada velika, nekada zarobljena u prostranstvu, a nekada oslobođena u jedinoj reči. Ume da zadrhti, ume da bude nemirna, da luta, a zna često i da prepukne. Na delove. Iako njene delove nikada nećemo videti … Continue readingProfajler- to je duša
Sluša ih čovek, stalno govore, kao sumanuti, u njihovom govoru razbacuju se reči, sintagme vrte na ringišpilu besmisla uglavnom. Rečenice bi im najradije pobegle da mogu jer nije im jasno da li određuju uzrok, vreme ili način. Naslućuju samo katastrofalne posledice. Nego, to je i … Continue readingPriča je to
Slušaj samo.. “Svuda su nas presretale gomile izgladnelih čupavih pasa..” Tužno ju je pogledala sa konstatovanjem da i dalje gleda samo u telefon, očekujuči željene notifikacije.. Onda bi se napravila da ništa od toga nije primetila pa bi malo glasnije ponovila “Svuda su nas presretale … Continue readingNaginjanje nad tuđom prazninom uvek zahteva oprez, kao i rukovanje sa nožem čak i kad je on od ružinog drveta
Oduvek sam sebe hvatala u razmišljanju šta je to što mi je oduvek stvaralo otklon prema stihu i reči u stihovima i strofi. Uvek sam se pitala šta mi to tamo smeta i zašto se veoma često mnogo pre razvija kritički stav i potreba da … Continue readingZašto (ne)volim poeziju
Premeštao je cigaretu iz ruke u ruku kao pri nekoj svečanosti. Kao da će mu od te cigarete zavisiti sve što će dalje uraditi, kao da će to imati dalekosežni značaj za njegovu sudbinu. Činilo mu se da je u tom pepelu sav njegov protekli … Continue readingI sve je bila obmana, sve sem neba i ljudskih očiju (zvezde imaju sjaj izvan beskrajnih krugova)
Ovde sam od poslednjeg vraćanja na policu i skupljam prašinu, šta bih drugo radio. Listovi su mi požuteli i iskrzali se jer oni koji me “čitaju” ne pokazuju baš veliko interesovanje za mene. Bacaju me sa stola na klupu, otvaraju i zatvaraju uz prevrtanje očima, … Continue readingSvaki čarobnjak bar jednom biva obmanut sopstvenim trikom
Pre skoro 60 godina srpska poezija je napokon dobila izmirenu neosimbolističku i nadrealističku poetiku u zbirci pesama “Uzalud je budim” (1957) , Branka Miljkovića, ili barem njen pokušaj, koji je dalje nastavljen i završen u ostalim zbirkama. Za Miljkovića je simbol bio “inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje … Continue readingOrfejev dvojnik i sedam mrtvih pesnika