“Jesam li ti ikada pričao koliko može da bude strašno onda kada više ne budeš mogao da osetiš strah.. kada se nešto prelomi. nešto što se dugo gasilo i onda nekako..” Isprekidanu rečenicu na kojoj je na kraju trebalo da stoji znak pitanja prekinuo je … Continue readingBezdno
Ima nešto otužno u “sve će doći na svoje” .. Odakle nama uopšte ideja da “sve” zna šta mu je “svoje” i da tamo želi da dođe. U našim pretpostavkama se uspavao besmisao koji izgleda i ne želi da se budi. Poželimo eto tako da … Continue reading“Sve će doći na svoje..”
Sećam se jasno iako je davno bilo kada sam belutke nosio u džepovima..Retko kad su me žuljali i opominjali.. Zastajali bismo, odustajali, težak nam je teret bio.. Svakom svoj.. Nosili smo nadu u dva zašivena džepa. Odlazili kada bi nam dosadio krug. Retko kad zastajali … Continue readingOnoj kojoj više ne dolazim
Kažem ti, ispod svilenkaste blage površine lepote i očaja skriveno je licemerje i lukavstvo, dvostruki aršini, dvoličnost, troličnost, stoličnost… Zbilja koliko li lica ima čovek? Ispod svih tih maski, da li bar znaš koju tačno da zavoliš ? Koja bude najbolja u prevarama i obmanjivanju… … Continue readingKako da volim ljude?
Jedva da su za njega i znali da postoji, samo se jednog dana stvorio kod njih na ostrvu kao neki putnik sa dalekog neba i uneo im malo svežine i mladosti u sumornu i jednoličnu svakodnevicu. Opčinjeni njegovom mladošću, lepotom, a i sigurnošću u sebe, … Continue readingDa li da umre stari mandarin?
Nekada je najteže objasniti ono što je tako jednostavno i očigledno. Ono što se u velikoj meri se kosi sa logikom, a u zavadi je i sa smislom. Ono što je logično, nema uvek smisao i obrnuto. Čovek uvek u manjoj ili većoj meri upada … Continue readingStradanje Velikog inkvizitora
Dokle i odakle sežu granice zla i svireposti u čoveku? Da li je čovek svestan kada nosi i nanosi zlo sebi i drugima..? Nekada to nije jednostavno saznati.. Traganje i saznanje donose nemir i nespokoj, a krajnji rezultat nova razočaranja i nedoumice. „Kuća sećanja i … Continue readingDa li sećanje ili zaborav stoji na kapijama koje čuvaju čoveka? Kuća sećanja i zaborava- Filip David
Ljudska duša kao merna jedinica za sreću, tugu, radost, bol. Nekada velika, nekada zarobljena u prostranstvu, a nekada oslobođena u jedinoj reči. Ume da zadrhti, ume da bude nemirna, da luta, a zna često i da prepukne. Na delove. Iako njene delove nikada nećemo videti … Continue readingProfajler- to je duša
Sluša ih čovek, stalno govore, kao sumanuti, u njihovom govoru razbacuju se reči, sintagme vrte na ringišpilu besmisla uglavnom. Rečenice bi im najradije pobegle da mogu jer nije im jasno da li određuju uzrok, vreme ili način. Naslućuju samo katastrofalne posledice. Nego, to je i … Continue readingPriča je to