ekovaruza

O putevima mašte, fikcije, između nadanja i stvaranja

Author

admin

Crno- beli svet i sve njegove (šarene) laže

Crna i bela su samo dve boje. Dve boje koje se mogu razlikovati samo na papiru, ne i u životu. Život uvek ismeje i negira ovu podelu prema svojim pravilima. Aristotel nas je sve dobro prevario. Negde gde je siva… Continue Reading →

Iz zapisa jednog oktobra

  Dan se kotrljao poput neke dosadne stranice Ane Karenjine, koja se čita u nekoliko navrata i odlaganja, jer ko će još normalan razmišljati ko je srećan, a ko nesrećan na sopstveni način kad ionako je sve baš tako da… Continue Reading →

Vreme

Protičem i gušim u proticanju. Nekad nagazim na želju, spotaknem se na strah, previdim sreću, precenim tugu.

Leptir čije srce je pobedilo

Dečiji svet je često obojen nekim, nama odraslima nevidljivim bojama. Često smo daltonisti u njihovom svetu boja i sadržaja. Njihove boje i sadržaji malo teže dopiru do nas ali ni to nije nemoguće ukoliko samo malo bolje otvorimo svoje srce…. Continue Reading →

San o sreći, san je samo..

“Ti izgledaš srećno i to je tužno. Sreća je ogrtač crvene boje kome je postava iskidana, kad hoćemo njome da se ogrnemo sve raznese vetar i mi ostanemo zapleteni u te hladne rite za koje smo mislili da su tako… Continue Reading →

Bezdno

“Jesam li ti ikada pričao koliko može da bude strašno onda kada više ne budeš mogao da osetiš strah.. kada se nešto prelomi. nešto što se dugo gasilo i onda nekako..” Isprekidanu rečenicu na kojoj je na kraju trebalo da… Continue Reading →

“Sve će doći na svoje..”

Ima nešto otužno u “sve će doći na svoje” .. Odakle nama uopšte ideja da “sve” zna šta mu je “svoje” i da tamo želi da dođe.  U našim pretpostavkama se uspavao besmisao koji izgleda i ne želi da se… Continue Reading →

Onoj kojoj više ne dolazim

Sećam se jasno iako je davno bilo kada sam belutke nosio u džepovima..Retko kad su me žuljali i opominjali..  Zastajali bismo, odustajali, težak nam je teret bio.. Svakom svoj.. Nosili smo nadu u dva zašivena džepa. Odlazili kada  bi nam… Continue Reading →

Kako da volim ljude?

Kažem ti, ispod svilenkaste blage površine lepote i očaja skriveno je licemerje i lukavstvo, dvostruki aršini, dvoličnost, troličnost, stoličnost.. Zbilja koliko li lica ima čovek? Ispod svih tih maski, da li bar znaš koju tačno da zavoliš ? Koja bude… Continue Reading →

Zašto (ne)volim poeziju

© 2019 ekovaruza — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑