Iz zapisa jednog oktobra

Posted on

 

Dan se kotrljao poput neke dosadne stranice Ane Karenjine, koja se čita u nekoliko navrata i odlaganja, jer ko će još normalan razmišljati ko je srećan, a ko nesrećan na sopstveni način kad ionako je sve baš tako da bi nam se i Sizif smejao u lice bez trunke sažaljenja. Mučno je i slušati ljude koji sve više i svakog dana govore kako je sve u redu ili kako će sve biti u redu. Uvek kada se negde mnogo puta čuje kako je sve u redu ili kako će sve biti u redu, onda tu gotovo sigurno nikada ništa nije u redu, niti će ikada biti. Kada to “u redu” zaluta, pa hoće da bude svuda, onda je to siguran znak da njega zapravo nigde nema, niti može igde biti dovoljno dugo da možemo smatrati da tu pripada.

***

Oktobar je kao napola prosuta čaša melanholije. Sve ono što se prospe bi da juri na sve strane, besciljno al užurbano verujući da će drugačije nešto propustiti, dok ono što ostane u čaši miruje i traži svoje razloge da ne bude rasuto svuda okolo. Oktobar je kao kolač od smrznutih kupina ili višnji, koji jedva čeka ruke posle kojih je njihov ukus dražesan i neponovljiv, kao i svaki oktobar. On je uvek nešto napola između “srećno” i “zbogom” i “nedostaješ, ostani” i “idi tamo, gde je za tebe bolje”..

***

Svako “šta ako požele da odu” evoluira u “šta ako požele da ostanu” kad tad, a odlasci i dolasci nas daruju mudrostima i spoznajama sa kojima uglavnom ne znamo šta bismo, pa se nadamo naklonosti vremena, koje svoje prste vešto sklanja od nas, sa stvorenom iluzijom da je tu i da će samo ono ujednačiti sve i svesti sve račune u našu korist.

***

.Cenite uvek loš oprez kod drugih. On vama ništa ne duguje niti vam bilo šta oduzima, a može mnogo toga da vam da. To neoprezno u njima se gotovo nikad ne igra i ne kalkuliše, jer ne poznaje takve zakone i funkcije. Ono može da vam kaže da je taj neko malo plakao, malo tugovao, imao malo neprospavanih noći, ne poznaje ono nešto kada se lomiš u sebi i za sebe, a pred drugima deluješ kao celina, i to jaka ona koja uvek ostane na nogama i na njih se dočekuje posle svih i svega. Treba ih paziti i čuvati, od svih, a najviše od vas samih i nikad ne dozvoliti da sve to upoznaju zahvaljujući vama.

***

“Stvarnost je kažu kao trava i zemlja. Stvarnost je trava koja raste i noge koje je gaze..”
Stvarnost se uistinu suprotstavlja iluziji, iako nikad na pravi način, svaki njihov sukob, ništa je drugo do puka iluzija. Svakome su svoja ogledala najdraža, kao i sopstvene istine u njima..

***

Ima uvek taj neki dan kada je sve što uspevaš da izgovoriš “mrzi me”. Mrzi me da budem svedok svemu onome što mi lebdi pred očima, u vazduhu, a otvara praznine i bezdane koji više nikako ne mogu poremetiti lavinu letargije i besmisla. Osećam da bi i zamolili za malo pažnje, minute ili sekunde zabavljanja sa njima ali mene jednostavno mrzi. Mrzi me i da verujem optimistima i njihovom sumanutom i suludom mantrom “carpe diem” mantrom, sa kojom mogu do bestraga i natrag. Nikakve njihove eufemizacije za potisnuti očaj me više ne zanimaju. Mrzi me da verujem i njima, večitim pesimistima. Njihova predviđanja i teorije zavere više čak i ne mogu da me zabave niti nasmeju. Osim kukanja i praznoverica ništa novo u svoje ponude nisu uvrstili. Ne želim da troše moje vreme drobeći o nekim novim armagedonima, potopima, raskolima, jer niti me zanimaju niti kao što rekoh više mogu da me zabave. Mrzi me više i da verujem u ispružene ruke, a i u one kojima treba da mahnem. Mrzi me i da ubeđujem sebe kako verujem vama, jakima, koji sve možete, svuda na vreme stižete, bez vas je sve ništa, a sa vama celina sve. Za vas slabe tek, već odavno ne tražim strpljenje. Vaše roptanje i zapomaganje ima odjeke još samo negde između vas takvih kakvi ste. Mada mi je žao svih (n)vas koji verujemo(te) vremenu jer smo-ste ubeđeni da ono radi za vas ili nas ili bilo koga..Mi smo strana tela u vremenu i to je jedina konstanta. Ogroman napor ulažemo verujući mu da nije neko ko nas razvejava po prostoru i ostavlja ličnim istorijama, dramama i zabludama.

 

 

 

 

4 Replies to “Iz zapisa jednog oktobra”

    1. Nije mi nešto išlo u igri sa sintagmama ovog puta, bilo je par promena, i izbor je pao na ovaj sklop.. Možda bude naknadnih izmena Hvala! Uzvraćam pozdrav!

    1. Eto, svako o svojim asocijacijama.. naslov je imao par verzija i na kraju zavrišo sa ovom, dok sam ja razmilšjala o preostalim koje sam odbacila pa da eventualno promenim. Hvala još jednom! Pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *