Čija je to reč završna..?

Posted on

Držala bi uvek šolju sa vodom i kocku šećera kada bi predosetila da će je sustići vrtoglavica i znojenje dlanova.  Zatim je usledilo lupanje srca i sve kraći dah..A sve to je najavljivano  dugim opsesivnim brigama i mislima, koje su navirale na prvi pogled niotkuda. Neželjene, nepozvane stvarale su uragan u kome se gubila svaka racionalna misao. Samo negde između sve kraćeg uzdaha ostaje deo monologa koji liči na ubeđivanje sebe da će se sve brzo završiti.

To je valjda taj neki trenutak kada je shvatala znčenje stilske figure “manji od makovog zrna.” Shvatila je odlično u sekundi njeno značenje, a kasnije će već videti šta li je..metafora, poređenje.. i kome je uopšte palo na pamet to makovo zrno.. Kako se zapravo i kojom linijom od Čoveka stvorenog prema Božijem liku došlo do jednog malog običnog makovog zrna..

“Strah je povlastica onih koji su srećni.”

Nikako nije mogla da zna, da se seti, kada se prvi put pojavilo, dok je razmišljala o tome. Kada bi kratkotrajno odustajanje zamenila predahom obično je po nekom papiru ispisivala svoje inicijale imena i prezimena. I gotovo uvek se čudila zašto je nekome bilo zanimljivo da po tom papiru iscrtava kojekakva srca probodena strelama ili kućice ili oblake.. ili šta se sve u tim momentima potpunog odsustva svesti seli na papir posredstvom hemijske..nešto sumanuto poput automatskog pisanja nadrealista, koji su eto stvorili nekakvu umetnost, izvan racionalne kontrole ili cenzure svesti. A možda i tu postoji neka logika ili neki diktat podsvesti, u suprotnom poetika nadrealizma je traktat tragikomedije koji i ne zavređuje baš nikakvu pažnju. A, sve ovo i nije bilo ni od kakve pomoći ni važnosti u momentima kada se vraćalo sve..Kada je talas straha bio sve jači i kad  svest i podsvest nisu bili baš ni u kakvoj saradnji. Mogli su kasnije da se konsultuju i pregovaraju, a do tada sve je bilo prepušteno talasima jeze i straha i isprekidanim govorom, dok se treperenje u grudima i vrtoglavica nisu umorili..Kasnije bi umesto konačno dugoočekivanog mira, nastupila nervoza pomešana sa nezadovoljstvom i strahom. Nervirale bi je blago savijene korice knjige na stolu. Pitala se u besu i srdžbi kako se neko tako odnosi prema knjigama, zašto ih ne čuva, zašto ih baca i ostavlja gde stigne, a kada bi je otvorila jednim zamahom ruke zaustavivši se na bilo kojoj strani i videla stranu išaranu markerima, besnela bi gotovo do suza i pitala se kako i zašto su sebe ubedili da će bolje učiti i pamtiti ako na samo jednoj strani imaju sve dugine boje. Njoj je uvek to iscrtavanje knjige markerima ličilo na izmotavanje, nikako i nikada je nije podsećalo na odgovornost i marljivost. Žuta za Stendala, narandžasta za Flobera, zelena za Dostojevskog..Užaaas!! Kako, ko i kad je to sve dozvolio? I šta će im sve te mašne po haljinama i nepotrebne šare po noktima i zar ne može kosa da bude u jednoj boji? Zašto je uopšte kupovala te braon šalove i torbe i cipele od kojih ormar više ne može da se otvara i zatvara normalno?? Sva ta pitanja razlivala su se umesto suza i očaja, koji su se kukavički sakrivali u nastupima besa.

Kada bi završila  sa postavljanjem pitanja, sela bi uz mandarine i čaj i dugo gledala kroz zatvoren prozor jer nije želela da svežina vazduha odnese miris koji su širile oljušćene mandarine jer joj je taj miris vraćao osećaj topline, i osećaj da će se na kraju sve dobro završiti. Ponekad bi se setila onog makovog zrna, i kako je evolucija čoveka obrnutom gradacijom došla do njega.. Da li je čovek zaista bio toliko širok? Da li ga je trebalo suziti? Da li je on sužavan upošte i da li je neko primetio kada se sužavanjem dospelo do makovog zrna .. Da se nije možda malo preteralo sa sužavanjem ili možda i nije.. Ko će dati završnu reč? Da li je sužavanje i sada uopšte završeno..? Ne, ne samo da se vrtoglavica ne vrati opet!

12 Replies to “Čija je to reč završna..?”

  1. Volela sam da slova imena ispisujem sitnim zgusnutim cvetićima… i ne sanjajući da ću jednoga dana, pred samu starost, upisati školicu slikanja.
    Ali to nema veze.
    Javljam se da kažem – sjajno pišeš.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *