ekovaruza

O putevima mašte, fikcije, između nadanja i stvaranja

I sve je bila obmana, sve sem neba i ljudskih očiju (zvezde imaju sjaj izvan beskrajnih krugova)

Sticky post

Premeštao je cigaretu iz ruke u ruku  kao pri nekoj svečanosti. Kao da će mu od te cigarete  zavisiti sve što će dalje uraditi, kao da će to imati dalekosežni značaj za njegovu sudbinu. Činilo mu se da je u… Continue Reading →

Crno- beli svet i sve njegove (šarene) laže

Crna i bela su samo dve boje. Dve boje koje se mogu razlikovati samo na papiru, ne i u životu. Život uvek ismeje i negira ovu podelu prema svojim pravilima. Aristotel nas je sve dobro prevario. Negde gde je siva… Continue Reading →

Iz zapisa jednog oktobra

  Dan se kotrljao poput neke dosadne stranice Ane Karenjine, koja se čita u nekoliko navrata i odlaganja, jer ko će još normalan razmišljati ko je srećan, a ko nesrećan na sopstveni način kad ionako je sve baš tako da… Continue Reading →

Vreme

Protičem i gušim u proticanju. Nekad nagazim na želju, spotaknem se na strah, previdim sreću, precenim tugu.

Leptir čije srce je pobedilo

Dečiji svet je često obojen nekim, nama odraslima nevidljivim bojama. Često smo daltonisti u njihovom svetu boja i sadržaja. Njihove boje i sadržaji malo teže dopiru do nas ali ni to nije nemoguće ukoliko samo malo bolje otvorimo svoje srce…. Continue Reading →

San o sreći, san je samo..

“Ti izgledaš srećno i to je tužno. Sreća je ogrtač crvene boje kome je postava iskidana, kad hoćemo njome da se ogrnemo sve raznese vetar i mi ostanemo zapleteni u te hladne rite za koje smo mislili da su tako… Continue Reading →

Bezdno

“Jesam li ti ikada pričao koliko može da bude strašno onda kada više ne budeš mogao da osetiš strah.. kada se nešto prelomi. nešto što se dugo gasilo i onda nekako..” Isprekidanu rečenicu na kojoj je na kraju trebalo da… Continue Reading →

“Sve će doći na svoje..”

Ima nešto otužno u “sve će doći na svoje” .. Odakle nama uopšte ideja da “sve” zna šta mu je “svoje” i da tamo želi da dođe.  U našim pretpostavkama se uspavao besmisao koji izgleda i ne želi da se… Continue Reading →

Onoj kojoj više ne dolazim

Sećam se jasno iako je davno bilo kada sam belutke nosio u džepovima..Retko kad su me žuljali i opominjali..  Zastajali bismo, odustajali, težak nam je teret bio.. Svakom svoj.. Nosili smo nadu u dva zašivena džepa. Odlazili kada  bi nam… Continue Reading →

Kako da volim ljude?

Kažem ti, ispod svilenkaste blage površine lepote i očaja skriveno je licemerje i lukavstvo, dvostruki aršini, dvoličnost, troličnost, stoličnost.. Zbilja koliko li lica ima čovek? Ispod svih tih maski, da li bar znaš koju tačno da zavoliš ? Koja bude… Continue Reading →

Zašto (ne)volim poeziju

« Older posts

© 2019 ekovaruza — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑